Pitanje: Poštovani g.Todoroviću, želeo bih da kupim polovan automobil za sina od 20 i ćerku od 18 godina (tek je polozila). Sin je do sada prešao oko 45.000 km, uglavnom po gradu (i na Mišeluku), agresivan je vozač i vozio je Stila 1,6 16v od 105ks. Dvoumim se između Opel Corse 1,3 cdti 90ks, Astre H 1,9 cdti i Peugeota 308 1,6 hdi. Molim vas za mišljenje uključujući i savet za neki drugi izbor. S poštovanjem. Dejan Mićić.

Odgovara Aleksandar Todorović: Uvaženi g.Mićiću, dobijam na desetine pitanja svaki dan, i prosto fizički ne mogu da postignem da svima odgovorim. Pisao sam nekoliko puta o Corsi, ali o Astri H, pa verujem da ako ste čitali odgovore u rubrici Pitajte Aleksandra Todorovića, da ste već našli neke odgovore na vaša pitanja. Sudeći po vašim pitanjima, dragi čitaoci, Astra H je vrlo tražen polovnjak, pa ću je opisati i ovoga puta.

foto: Branka Todorović

Žao mi je da čujem da je vaš sin agresivan vozač, jer njegova perspektiva na našim putevima nije sjajna, naprotiv. Ovih dana veliki broj mrtvih na putu opominje, a neki su mrtvi iako su savesni vozači koji poštuju propise, šta mislite kako prolaze oni sa usijanim glavama? Najviše grešaka u vožnji čine upravo vozači koji misle da su “veoma iskusni”, a to su vozači sa navršene dve godine vožnje, u koju spada i vaš sin. Ne pišem vam sveo ovo samo radi vašeg sina, već zbog svih ostalih roditelja koji čitaju ovaj portal, i moje rubrike. Znajte da je upravljanje automobilom oko sto puta opasnije od baratanja sa pištoljem (nije šala, tako statistički podaci pokazuju). Pošto vaša ćerka, ima još i manje iskustva, ne mogu da vam preporučim Opel Corsu, koja nudi manje bezbednosti od Astre H i Peugeota 308. Corsa jeste dobar automobil, sa još boljim Fiatovim agregatom od 1.3 litara, ali ako već imate novca za veće i bolje automobile, kao što su 308-ica i Astra H, čemu nepotrebne dileme? Nemojte da vas bune rezultati na EuroNCAP kreš testu, jer je Peugeot 308 testiran po strožijim kriterijumima od 2009.godine.

Corsa i Astra H, imaju karoseriju slične čvrstoće, ali ipak Astra H je teža, što joj daje priličnu prednost u frontalnom sudaru ova dva automobila.  Dakle rezulatate Euro NCAP kreš testa upoređujte sa vozilima slične težine. Nažalost, Astra H nema nimalo sportskih gena, jer nudi tek prosečan hendling i osrednje brz menjač koji, doduše, veoma retko zapinje, ali i ima nešto duže hodove, pa vaš sin željan brze vožnje neće biti u potpunosti zadovoljan. Ipak, Opel nije ni hteo da napravi konkurenta BMW-u, a možda nije ni ciljao na kupce Golfa, jer su oni verni svom modelu više nego rođenoj porodici, već su gađali evropskog kupca koji želi što kvalitetniji automobil. Takav kupac može imati i veliku porodicu, jer će putnici na zadnjem sedištu biti prijatno iznenađeni ergonomijom, ali i dovoljno velikim prostorom za glave.

Astra H je, iako skuplja, daleko bolja kupovina od Corse ili Astre G,  jer ima  čvršću karoseriju koja je na EuroNCAP kreš testu osvojila maksimalnih 5 zvezdica i 34 poena.  Testirajući  Astru H svakog dana mi se nametalo pitanje – zašto Opel nije smislio novo ime za novi model u kompakt klasi? Astra II generacije (G ili Classic) toliko mnogo zaostaje za Astrom H da to primećuju i najgori vozači. Astra H je pre svega ozbiljan, dovoljno kvalitetan i zreo automobil za zrele i staložene vozače. Ovaj model bez sportskih ambicija osvaja racionalnije, ali i kupce koji, pre svega, cene proverenu mehaniku i priznati Opelov imidž. Odličan je i Fiatov turbo dizel agregat od 1.9 litara u Astri H, on je najbolji deo automobila.

Peugeot 308 je nešto moderniji, upravljiviji i udobniji automobil od Astre H. Peugeot više “voli krivine”, lakše se kontroliše, iako ima mekše oslanjanje, ali čini mi se ipak za nijansu precizniji, i brži upravljač.

Progresivni servo upravljač je izuzetno lagan pri dosadnom manevrisanju, ali kada na autoputu dostignete brzinu “sa one strane zakona”, upravljač postaje mnogo direktniji i čvršći i vozaču prenosi sasvim dovoljno informacija o onome što se dešava pod točkovima. Dakle, nije više “izveštačen” kao na modelu 307. Motor 1.6 HDI oduševljava svojim ravnomernim razvojem snage, a dovoljno veliki obrtni moment dobro pokriva nedostatak snage. U gradu se 308-ica ne snalazi tako dobro zbog ogromnog  prečnika okretanja od 12,0 metara, po čemu je najgora u klasi – Aurisu i Leonu treba 10,9 metara, Golfu 10,5, a BMW-u serije 1 samo 10,5 metara. Preglednost pri vožnji unazad takođe je veoma loša.

Prava šteta što veliki C stub Peugeota kvari preglednost, ali elegancija se mora platiti. Žene vozače će zato obradovati mekane komande i odličan raspored papučica, na koje nije potrebno nikakvo privikavanje. Muškarcima će biti malo teže, jer se čini da je ergonomija 308-ice osmišljena za osobe visoke između 160 i 170 centimera. Iako volan ima dovoljno velike hodove za podešavanje po visini i dubini, i uprkos činjenici da se sedište podešava po visini, sa svojih 184 centimetara nisam uspeo da pronađem koliko-toliko prihvatljivu poziciju za volanom. Imao sam utisak da sedim za volanom nekog japanskog automobila. S druge strane, veoma je lako navići se na praktičan i pregledan kokpit, u kome sve obiluje kvaitetnim materijalima.

Na zadnjem sedištu Peugeot ima manje mesta za kolena nego kod Astre H, i konkurencije, a utisak donekle kvari krov koji se relativno naglo spušta, mada ga zapravo nećete dodirivati glavom ukoliko ste niži od 195 cm, što se može primeniti na značajan procenat stanovništva.

Peugeot ima i najkraći zaustavni put u klasi. Pri brzini od 100 km/h, Peugeot se maksimalno natovaren zaustavlja za 38,0 m, što je za metar efikasnije od proseka klase. Što se fadinga (zamora, pregrevanja kočnica) tiče, on je jako slabo izražen. Uz prilično mekano, ali i dobro izolovano oslanjanje, 308-ica je izuzetno ugodno prevozno sredstvo koja veoma malo zamara putnike, a još manje vozača. Šteta je samo što nedostaje lumbalno podešavanje vozačevog sedišta, odnosno njega možete dobiti samo sa preskupim paketom opreme Allure. Nakon četvoročasovne vožnje iz automobila ćete izaći prilično sveži, i mada opšti utisak udobnosti nije lako potvrditi ciframa, jednostavno je izmeriti buku od samo 71 dB pri brzini od 130 km/h, koja predočava da ovaj Peugeot spada među tiše modele u klasi, odnosno da je tiši za celih 10% od nemačke konkurencije: Golfa VI, Astre H i Focusa druge generacije.

Peugeot 308 je za dve klase bolji automobil od prevaziđene 307-ice, pa će za volanom francuskog kompakta biti zadovoljni i vlasnici Peugeota 407. Pored onih koji automobil biraju zbog dizajna, Peugeot 308 će kupovati i oni koji će zbog najudobnijeg oslanjanja u klasi i veoma štedljivog motora zažmuriti na sitne nedorečenosti “premijum” automobila po narodnoj ceni. Ljubitelji noćne vožnje će pogrešiti ako ne kupe 308-icu, jer niko u ovoj cenovnoj kategoriji ne nudi bolji, jači i širi svelosni snop – čak ni BMW serije 1, koji je osetno skuplji. Ogibljenje je udobnije i mekše nego kod Mercedesa A klase, koja je takođe osetno skuplja, a poklonici nemačke auto industrije neće moći da veruju da za relativno malo para mogu da kupe automobil koji “ume da pliva” po putevima Srbije, bez da vam se ispomeraju bubrezi.

Dakle na kraju, pitanje je da li kupiti nemačke automobile sa italijanskim “srcem” ili moderniji francuski kompakt koji je u svemu bolji od Opelovih automobila osim u ceni, i pronalaženju kupaca, jer je Opel u Srbiji ipak popularniji. Ako nisam bio jasan, da pojasnim: kupite Peugeot 308 1.6 HDI, ali verzije koje nemaju više od 100,000 pređenih kilometara.

PREMIJERNO SMO TESTIRALI: Peugeot 2008 1.6 e-HDI