Pitanje: Poštovani g.Todoroviću već sam Vam pisao o dilemi oko izbora ova dva automobila. Sad sam rešio da kupim automobil, jer sam prodao moj Clio 1.2, i hitno mi treba automobil. Ženi se mnogo dopada Civic Sedan, meni Megane. Problem je što Hondu Civic Sedan nisam ni vozio. Oba automobila su mi zanimljiva obzirom da prelazim oko 20.000 km godišnje (Honda se malo kvari, tako bar kažu, a Megane malo troši), a raspolazem sa oko 8.000 evra. Vaš odgovor će verovatno biti presudan kao i kod mnogih čitalaca. Unapred hvala Jovan Mitić.

Odgovara Aleksandar Todorović: Uvaženi g.Mitiću, hvala na pitanju, i poverenju. Ovi automobili se poprilično razlikuju. Honda je pouzdanija, kvalitetnija, ali i skuplja.

Renault ima ipak nekoliko aduta zbog kojih vredi da ga preporučim. Na prvom mestu, to je bezbednost, Renault je brend sa najvećim brojem modela koji su dobili maksimalnih pet zvezdica na EuroNCAP kreš testu, a treba priznati da su Renaultovi motori prosto sjajni. Međutim, statistike tvrde da Renaultovi automobili nisu baš najpouzdaniji, odnosno da u proseku Renault sa Peugeotom, Citroenom i Fiatom vodi “bitku” za poslednje mesto na tabeli. Moj stav je da se Renaultovi automobili ne kvare toliko koliko tvrdi ADAC i TUV, koji ipak podržavaju pre svega svoju, nemačku auto industriju, šta god oni tvrdili, ipak stoji da Renaultovi automobili kao polovni, nikako ne mogu da se porede sa polovnim Hondama. To je kao da poredite rakiju iz Srbije i Hrvatske, dakle “smešno” je uporedno analizirati ove modele, jer je velika razlika u kvalitetu, u korist rakije iz Srbije, i Honde iz Japana (Delta je Civic Sedan uvozila iz Japana, iako se ovaj model proizvodi i u Turskoj, jer su naši kupci insistirali na modelima iz Japana). Dakle, kupovinu novog Megana 1.5 DCI preporučujem, štiti vas garancija, osim toga zaista je retko da neki Renault ima ozbiljan problem pre 100,000 km, nakon toga ga jednostavno prodate. Podržavam i kupovinu polovnog Megana 1.5 DCI, mada je puno bolji izbor 1.9 DCI, ali uslovno.

Uslovno, znači, samo ako je jako dobro održavan, i čuvan, i ako mu je cena jako niska, što je kod Renalta u proseku čest slučaj. Vlasnici Hondi Civic retko prodaju svoje automobile, a kada to čine, preteruju sa cenom, pa je polovni Civic veoma cenjena, i rekao bih čak skupa roba. Pa opet, Civic je racionalnija kupovina, jer ćete kasnije za njega dobiti više novca, i mnogo brže ćete ga prodati. Zapravo, u Srbiji se najbrže, i najlakše prodaju Honde koje su u dobrom stanju, sa naravno realnom cenom, to su moji zaključci posle dugog niza godina. Kada pitate dilere koji uvoze polovanjake zašto onda ne uvoze samo Honde, kada ih brzo prodaju, odgovor je razočaracajući: u Italiji ih ima jako malo. Cene dobrih Hondi u Nemačkoj su paprene, pa se uvoz retko kada isplati. Zato Renault Megane možete pronaći za mnogo manje para.

Pored sportske, hečbek verzije Civica, Honda je nudila i klasičnu, limuzinsku verziju za porodične ljude, ali i one koji komfor stavljaju ispred svega – Civic 4D. Uz vrhunski i-VTEC motor i sofisticiranu mehaniku, besprekornu finalnu obradu, veoma bogatu serijsku opremu i odlične performanse, ova Honda nudi i “skandalozno” jeftino održavanje. Civic je u limuzinskoj verziji elegantniji i mnogo udobniji od skuplje, sportske hečbek verzije. Mnogi prestižniji – i skuplji! – modeli nisu sposobni da se tako dobro izbore sa lošim putevima kao što to može ova Honda. Odličnu zvučnu izolaciju, sigurno ležanje na putu i vrhunske kočnice svakako će umeti da ceni svaki vozač.

Hi-tech, i-VTEC benzinac od 1,8 litara, sa varijabilnim razvodom 16 ventila i 140 KS, pravo je čudo tehnike, koje brzo reaguje i na najnežniji dodir papučice gasa. Motor se odlikuje veoma tihim i ravnomernim radom čak i kada obrtaji radilice pređu 4.000 o./min. i gotovo nikada ne troši više od 8,0 litara benzina na 100 km kombinovanog puta, a uparen je sa izuzetno preciznim manuelnim šestostepenim menjačem.

Honda se sa osmom generacijom Civica vratila korenima, odustajući od monovolumenskog koncepta prethodne generacije i nudeći kupcima ono zbog čega je ovaj brend dobio toliko veliki broj poklonika širom sveta – automobil C segmenta koji ima dovoljno sportskih gena u sebi i vrhunski kvalitet. Revolucionarni, “svemirski” dizajn novog Civica u hečbek verziji ipak nije dotakao svakog – posebno ne starije vozače, kojima se nije dopao ni tvrdi, sportski trim.

Veoma je jednostavno: za razliku od hečbek verzije, limuzina nema tako moderan i skup enterijer. Međutim, Civicu Sedan to nimalo ne smeta, posebno ukoliko nameravate da ga vozite po srpskim putevima. Oslanjanje je dobro podešeno i izuzetno udobno: čak i kada preterate sa brzinom, Civic lagano izlazi iz područja neutralnosti, što na vreme najavi umerenim naginjanjem. U limuzinskoj verziji Civic nema sportski trim i nije čistokrvni “sportista”, ali se veoma lako kontroliše i, zahvaljujući direktnom i veoma preciznom progresivnom elektrohidrauličkom servo upravljaču (koji je ubedljivo najbolji u ovoj klasi), sa zadivljujućom lakoćom ispunjava želje vozača. Porodični Civic ima i jednako efikasne kočnice koje, zahvaljujući diskovima na sva četiri točka promera 282 mm (napred) i 263 mm (pozadi), pri brzini od 100 km/h zaustavljaju Hondu za manje od 38,0 metara, što je odličan rezultat.

Originalna koncepcija motora sa samo jednim bregastim vratilom i 16 ventila po tradiciji je dopunjena sa novim sistemom varijabilnog mehanizma podešavanja ventila na agregatu od 1,8 litara i 140 KS, koji predstavlja evoluciju prethodnog agregata. Čim uspete da se “iščupate” iz zakrčenog Beograda, postaje sasvim jasno zašto Honda pravi najbolje benzinske agregate na svetu. Motor izuzetno fluidno razvija snagu, uz minimalan – i veoma prijatan – metalni zvuk koji nakon 5.000 o./min. radilice postaje i sportski rezak, ali nikad bučan. Ovaj japanski motor očigledno voli obrtaje i gotovo da traži čestu promenu stepena prenosa, što je sa ovim izuzetno preciznim manuelnim šestostepenim menjačem pravo zadovoljstvo.

Pored toga što su veoma kratki i precizni, hodovi menjača su i idealno usklađeni sa mogućnostima motora, pokazujući da su inženjeri Honde genijalno odradili posao. Civic do brzine od 100 km/h stiže za impresivnih 9,3 sekundi, dok maksimalnu brzinu od 200 km/h postiže posle podužeg zaleta, ali i tada “japanac” ostaje dovoljno miran i poslušan, tako da su samo vaše vozačke mogućnosti i saobraćajna policija limit performansi ove limuzine. Iako ovaj motor u odnosu na moderne turbo dizelaše ima skroman obrtni moment od 173 Nm, pruža odlična međuubrzanja zahvaljujući umerenoj težini vozila (1.194 kg) i blagoj krivi obrtnog momenta. Zbog toga je i potrošnja goriva umerena i na oštrom testu je iznela tačno 7,9 l, ali bi uz umereniju vožnju prosečna potrošnja trebalo da bude manja od 7,0 litara, što znači da je ovaj snažni benzinac najštedljiviji motor od 1,8 litara na svetu!

Mane: na zadnjem sedištu nema previše mesta za krupnije putnike, ali je zato tapacirung vrhunskog kvaliteta. Prtljažnik od 389 litara je primetno manji od onog kod Toyote Corolle (450 l), a smeta i njegovo plitko dno. Pošto prelazite jako puno, dakle oko 20,000 km, moj vam je savet kupite Hondu, imaćete manje problema, i manji broj kvarova. Naravno, nikako vam ne preporučujem ugradnju plina, a kod nas su zausta retki vlasnici Civica koju su na taj način “osakatili” jedan divan automobil. Ako se kojim slučajem bavite ugradnjom plina, odna zaboravite na ovaj pasus, a ja vam želim što je moguće više posla, jer je plin u Srba omiljen, gotovo onoliko koliko je omiljena gore pomenuta rakija, a ja ne želim nikog da ubeđujem šta mu je najbolje činiti sa svojim automobilom.

ODGOVORI NA DODATNA PITANJA G.MITIĆA NISU DOSTUPAN ONLAJN IZ RAZUMLJIVIH RAZLOGA.