Vraćanje kilometraže u Srbiji

Ova tema je kod nas uvek aktuelna. Većina oglašenih automobila nemaju pravu kilometražu.  Većina vas misli da je servisna knjižica potvrda realne kilometraže. Kupac uvek misli da je vraćeno nekih 150.000 km, a vraćeno je puno više. Na žalost, sada je i u Nemačkoj postala praksa, da se vozilima podiže vrednost smanjivanjem kilometraže, i to rade Nemci, jer Srbe, Hrvate, Turke kontrolišu mnogo više. Time se kupci dovode u zabludu. Pojava je široko rasprostranjena u Evropi, prevaranti su zaštićeni a prevareni prepušteni sebi. Da li je to nešto novo?

Tekst: Aleksandar Todorović

Dušan Sremčić: Aleksandar Todorović je profesionalac!

Pitajte Aleksandra Todorovića

Tražim najbolji polovnjak za vas!

RAČUN: 285233504000184788
Sberbank

 

 

 

Testoviautomobila-RS-LOGO

Kupci u Srbiji vole da budu prevareni. Mazohizam naših vozača ih preporučuje za psihijatriju, i duže lečenje.  Svaki iskusniji vozač zna da se dizelaši u Evropi kupuju da bi se mnogo vozili. Zna se i koje su cene očuvanih i održavanih polovnih automobila u Nemačkoj sa umerenim kilometražama. Ali uprkos tome naš kupac želi auto sa malom kilometražom, prvoj bojom, i servisnom knjižicom!

corsa-5-vrata

Naš kupac tvrdi da neće polovan auto sa placa, i da je spreman da plati za auto koji ima originalnu servisnu knjižicu i koji je u odličnom stanju. A kada isti taj kupac čuje cenu, podvije rep i nazove vas lopovom?

Šta onda preostaje prodavcima automobila, pre svega ovima koji prodaju na ime? Pa ostaje im da kupuju automobile koji su u prvoj boji, ali sa 500 000 km, vrate nekih 350 000 km, kupe falsifikovanu knjižicu za 30 evra, i dozvole kupcu svaku moguću proveru u servisu, još mu i daju pismenu garanciju na kilometražu, koju može da zatakne tamo gde sunce ne sija.

PROVERENI POLOVNI AUTOMOBILI: NAJBOLJIAUTO.COM

 

Da li su naši kupci baš toliko naivni, neinformisani? Naravno da nisu, ali to ludilo, da moraju da imaju veći, i noviji auto od komšije, mogu da im ispune samo ovi “prevaranti”, koji zapravo to i “nisu” jer nude narodu ono što žele, jeftine automobile, koji izgledaj lepo spolja i iznutra sa mehanikom koja je odavno za presu.

Nalazim polovni automobil za vas!

 

Ali nema veze, kod “Pere” ili “Mike” ćete odraditi remont plivajućeg zamajca za 220 evra i nema veze što će to da vam traje 5 000 km, ionako prosečan kupac, vozač u Srbiji pređe 1 000 km, jer se automobili sa većine parkinga u Beogradu uopšte ne pomeraju. Stoje, dok ptice seru po njima, ali tu su, da jedu komšije.

Ludi su i kada sednu za volan tih istih automobila jednom mesečno, nedozvoljavajući da neko bude brži od njih, ali u tome im prolaze životi, a preprodavci i dalje zarađuju lepe pare, jer znate kako kod nas nije u modi da se ide kod psihijatra, jer vas proglase ludim.

Kupci polovnih automobila u Srbiji ne znaju šta kupuju. Ovlašćeni servisi “sležu ramenima”, jer su uglavnom nemoćni da utvrde pravu kilometražu. Srpski propisi još ne predviđaju adekvatnu kaznu za ovu vrstu malverzacije, osim toga mi nismo pravna država, sudovi rade sporo, sudije rade svoj posao neprofesionalno, tako da oni kupci koji nemaju novca za nov automobil dovode sebe u nezavidnu poziciju. Privatne tužbe protiv dilera, i nesavesnih prodavaca su uvek za neizvesnim epilogom. Kod nas se najviše uvozi iz Italije, a najradije iz Nemačke. Na žalost, svaki treći uvezeni automobil iz Nemačke ima vraćenu kilometražu. Ostalim vozilima se za 20-30€ ta kilometraža prvo koriguje na carini, podigne se za 200,000 km, da bi se nakon carinjenja spustila za 300,000 – 400,000 km.

Zašto se vraća kilometraža?

Pošto ipak ima kupaca kojima nije jasno zašto se kilometraža vraća, red ja da to detaljno objasnim. Kupac želi da kupi “deset godina” star automobil, po pravilu dizel, sa oko 100.000 km, što su nestvarne želje. U Evropi, vlasnici dizelaša te automobile jako puno voze, kod nas se automobili drže uglavnom na parkingu, pa retko ko prelazi godišnje više od 10,000 km, što je u Evropi smešno mala kilometraža.

Prosečan dizelaš u EU, godišnje pređe 35,000 – 40,000 km. Dakle, uzmete broj godina automobila i pomnožite sa 40,000 km, i tako možete dobiti neku približnu vrednost.

clio 3 Foto Aleksandar Todorovic Testoviautomobila

Zamislite sada, da diler iz Srbije, uveze deset automobila, recimo odaberimo Opel Astru 1.7 DTI iz 2001.godine, koje su prešle više od 400,000 km, i takve stavi u prodaju, oglase. Šta mislite koliko ljudi bi pozvalo, i poželelo da kupiti Astru 1.7 DTI iz 2001.godine sa recimo 430,000 km? Ako ne znate odgovor, ja ću vam reći: niko! Zato dileri, oni “pošteni”, uvezu Astre vrate ima kilometražu za 300,000 km, što plate 20 – 30 €, imate legalne firme koje se bave ovim poslom i to regularno oglašavaju na internetu i novinama.

Kad dileri oglase Astru sa 130.000 km, svi sumnjaju u kilometražu, sami sebe lažu da nema verovatno više od 200,000 km, i računaju da je diler možda spustio za 70,000 km pređenu kilometražu, retko ko posumnja da auto ima 430,000 ili 530,000 km. Iako sam ja nebrojeno puta savetovao kupcima u mojim rubrikama: Pitali ste Aleksandra Todorovića, Hitna kupovina, Lako do odgovora (klikni OVDE), da prednost daju benzincima, koji su prešli i do dva puta manje kilometara, naš narod u 80-90% slučajeva bira dizelaše, a kasnije na remont pumpe, turbine, i za nove dizne potroše čitavo malo bogatstvo. Dakle, sada je jasno zašto dileri vraćaju kilometražu.

Kako kilometraža nije prava kad auto ima servisnu knjižicu?

Prevara je u Srbiji iz meseca u mesec sve više. Prodaja polovnih automobila je sve slabija, iz godine u godinu, pa neki dileri redovno kupuju falsifikovane servisne knjižice, koje se sa sve originalnim pečatima, potpisima, mogu kupiti i za manje od 50 €. To je za svakog prodavca vozila mala investicija, a garantuje mu bržu prodaju, i bolju zaradu. Zakoni Srbije ni ovu vrstu manipulacije ne sankcionišu posebnim zakonom. U ovlašćenim servisima možete proveriti da li je servisna knjižica originalna, a ako se desi da serviser ne može pouzdano da vam odgovori na ovo pitanje, zamolite ga da vam pročita iz baze, kada je poslednji put konkretni automobil bio u nekom ovlašćenim servisu, i koju je kilometražu tada imao.

Foto: A.Todorović

Foto-Aleksandar-Todorovic-Fiat 500L

Procena nemačke policije je da je na oko 30 % polovnih automobila u Nemačkoj, vraćana kilometraža i pored toga što je manipulacija kilometražom na inicijativu nemačkog automobilskog saveza ADAC-a od 17. avgusta 2005. zabranjena dopunama tamošnjeg Zakona o drumskom saobraćaju. Iako je za vraćanje kilometraže zaprećena kazna zatvora do jedne godine u mnogim državama EU, ova mera nije dala očekivane rezultate, jer je zarada sa manipulacijom pređene kilometraže izuzetno velika. U Nemačkoj je zabranjeno i reklamiranje softvera za manipulisanje pređenom kilometražom u magazinima i na internetu.

Zašto proizvođači automobila ovome ne stanu na put?

Gotovo svi proizvođači automobila imaju jednostavan način da spreče vraćanje kilometraže. Odavno je mehanički brojač kilometara otišao u istoriju. Danas pređene kilometre beleži modul kokpita, kompjuter sa jednim ili više mikroprocesora. Podatak o stvarno pređenoj kilometraži se nalazi u EPROM memoriji (Erasable Programmable Read-Only Memory). Prevedeno, memorija je izbrisiva i programabilna. EPROM čipovi se vrlo lako i jednostavno reprogramiraju sa softverima koji se mogu kupiti na internetu. Kada proizvođač automobila izbaci apdejt, hakeri ga razbiju u roku od nekoliko dana.

Podaci o pređenoj kilometraži ne čuvaju se samo u EPROM memoriji modula kokpita, već na više različitih modula na vozilu. Međutim, hakeri ih pronalaze, i dekodiraju, a potom upisuju broj pređenih kilometara koji oni žele. U nekim modernijim automobilima, podaci o kilometraži se nalaze u elektronskom ključu, ali i njih je moguće obrisati i promeniti. Proizvođači automobila prosto ne žele da naprave sistem koji je nemoguće razbiti, jer će im tako znatno opasti prodaja automobila.

Puno ljudi sumnja u polovnjake i dilere, ne samo u Srbiji, već u čitavoj Evropi, i mnogi se odlučuju za kupovinu novog automobila, iako godišnje ne prelaze ni 15.000 km, samo zato što ne žele da kupe “mačku u džaku”. Ista stvar je i sa krađom automobila. Fabrike ne žele da naprave efikasnu zaštitu od otuđivanja vozila, jer bi time znatno smanjili broj prodatih automobila, a time bi i osiguravajuća društva ostala bez novca, jer ko bio onda plaćao kasko osiguranje? Proizvođačima automobila je bitno da prodaju što je moguće više vozila, njih ne zanima, da li će vam taj automobil neko ukrasti ili ne.

“Zanemarite” pređenu kilometražu

Svakako da je važno, i korisno da znate koliko je automobil realno prešao. Ako je kupljen u Srbiji, ako je vozilo održavano u ovlašćenoj mreži u Srbiji, možete prilično biti sigurni u pređenu kilometražu, ali imajte na umu, da automobil sa pređenih 100,000 km često ima motor u lošijem stanju od sličnog vozila koje je u Nemačkoj ili Italiji prešlo 200,000 km, jer mi i dalje na pumpama imam najlošije gorivo u Evropi. To će vam potvrditi u svakom ozbiljnom ovlašćenom servisu. Zato su servisni intervali za nove automobile u Srbiji dvostruko kraći. Izgleda da nije bilo dovoljno što smo poklonili NIS, već moramo da trpimo, i sipamo gorivo lošeg kvaliteta. OMV, MOL, i ostale kompanije, ne nude kupcima u Srbiji gorivo istog kvaliteta kao u Austriji, Nemačkoj i Mađarskoj, ali nisu krive te kompanije, već država i Vlada Srbije, koja ima za teritoriju cele države samo 13 inspektora koji kontrolišu kvalitet goriva.

Verujte svom servisu, svom majstoru, važno je u kakvom je realnom stanju auto.

Zbog svega toga, pre kupovine polovnjaka, odvojite dovoljno vremena i prekontrolišite ga u nekom dobrom servisu, a poželjno je da to bude ovlašćeni servis, jer kineski kompjuteri, ne mogu da zabeleže sve greške i probleme sa motorom i elektronikom. Pre svega proverite kompresiju motora, izmerite količinu izduvnih gasova, proverite da li je automobil havarisan, farban, obratite pažnju na enterijer, skinite presvlake. Ako kupujete dizelaš, najbolje je da startujete hladan motor, na temperaturama ispod nule, ako puno vergla, i teško pali, to je odmah u startu loš znak. Obratite pažnju na upravljač, i ručicu menjača, ako izgledaju kao novi kod automobila koji ima više od desetak godina, znajte da ih je diler zamenio, i da oni jesu novi. Prodavci automobila idu toliko daleko da menjaju i kompletna sedišta u automobilu.

Podignite uvek tapacirung u gepeku, ne žurite, opipajte rukom lim, gde god je to moguće. Napravite dužu probnu vožnju, i naravno proverite stanje trapa, upravljača, elektronike, pneumatika. Kilometraža jeste bitna, ali može vam se desiti da kupite auto sa realnih 140,000 km, i da je motor za generalnu, iako ima servisnu knjižicu (originalnu), a da onaj sa 300,000 km radi dobro, i lepo. Prosto, mnogo faktora utiče na stanje motora, automobila. Mnogo zavisi od vlasnika, kako je čuvao automobil, koliko ga je redovno održavao, i gde ga je vozio, u Srbiji, ili recimo Nemačkoj, Austriji.

Dobar servis vam može proceniti okvirno da li je motor dobar ili ne. Dakle slušajte majstora, ljude u servisu, a kilometražu ostavite po strani. Nikada ne žurite sa kupovinom, i kupujte automobil samo od vlasnika. Savet zlata vredan je: koliko gledate automobil toliko gledajte i vlasnika. Ne ustručavajte se da pitate sve ono što vas zanima.

Ako ste pronašli automobil u oglasima, i ako ste ga pogledali, a opet niste sigurni da li ste gledali “mačku u džaku” ili pristojno vozilo, pošaljite sa linkom oglasa pitanje u rubriku Pitajte Aleksandra Todorovića i ja ću vam  dati savet, i odgovor koji će vam sigurno pomoći.

Kupovina polovnog automobila nije tako jednostavna kao što se vama to čini na prvi pogled, zato se savetuje sa onima koji imaju više znanja i informacija od vas, jer vama novac niko nije poklonio.

Prvo, i glavno pitanje koje morate postaviti dileru je: da li dozvoljava da se njegovi automobili prebace u ovlašćeni servis na kontrolu? Ako je odgovor ne, onda kupite auto na nekom drugom mestu.

 

Izdvojeni komentar g.Tihomira Mraovića (ostale komentare pogledajte dole ispod linkova)

–    Ja ih znam gomilu koji su se “usrećili” tako uvezenim autima ili kupljenim od “čoveka od poverenja” na auto placu, jedan moj prijatelj je potrošio ravno 3 000 eura za popravku čuvenog Audija iz Nemačke.  Opet “sreću nađoše” i moji kućni prijatelji kojima je zamajac na Astri riknuo posle par hiljada predjenih km od kupovine tog auta.  Ja auta kupujem od prijatelja Barac Nikole koji mi da garanciju i koji me nikad nije prevario ,niti je čovek napravio i jednu grešku popravljajući moje aute punih 15 godina.  Čudo je koliko naši ljudi vole da kupe (uvezu) auto o cijoj proslosti i samom autu nemaju bele veze. moj bliski rodjak koji uvozi aute i to bas iz cuvene Nemacke kaze da kad bi mi znali sta su i koliko ti auti presli, da bi pobegli glavom bez obzira od takvog auta. Nemci prde od “punta” i toliko ga ne paze da je to strasno, gotovo u sve i jednom je kaze on falilo vise od litar ulja, oni jednostavno te “puntice” voze dok se ne raspadnu jer su im jeftini tolio da im se ne isplati da ih odrzavaju. on kaze kad mora punta da vozi iz nemacke za srbiju da mu se zivot smuci.

Pozdrav. Tihomir Tićo Mraović

POSTAVITE DRAGI ČITAOCI I VI PITANJE (KLIKNITE OVDE).

G.Todoroviću preporučite mi karavan za 4.000€

Plivajući zamajac: sve prevare

Pitali ste A.Todorovića: Grande Punto 1.2 Vs Clio 3 1.2 16V?

PITAJTE ALEKSANDRA TODOROVIĆA

Kupujem polovan automobil: šta da kupim Peugeot 406 ili Lybru?

Polovni automobili: G.Todoroviću uporedite mi Accord 2.0 i Octaviju II 1.9 TDI

Otkrivamo vam zašto nije mudro ugraditi gas

Plivajući zamajac za Škodu košta 2 100 maraka?

Koji polovan auto odabrati: Scenic ili Accord?

Alfa Romeo 159 nije Best Buy – Scenic možda jeste

Koji auto preporučujete za 3.500€?

Da li preporučujete 406 Coupe sa dizel ili benzinskim motorom?

Grande Punto ili Ford Focus?

Testoviautomobila-RS-LOGO