Bojana Anđelić, bivša novinarka B92 i novinarka Blica, provela je skoro dva dana zarobljena u poplavama u Obrenovcu. Čitav jedan dan niko im nije prišao u pomoć. Foto: Tanjug

Bezbrižno je otišla na spavanje u četvrtak, jer Obrenovac nije bio spomenut kao kritična tačka, u vestima koje je gledala, ali, kako je rekla, probudila ju je sirena. Izvor: B92.net

“Sirena se jako slaba čula u 5 sati i to je momenat kada ja izlazim na prozor i vidim vodu, na parkingu… U tom trenutku niko ne bi pomislio da bi ta voda mogla da naraste na 2, 3 negde i pet metara…” Ona je ispričala da su stanari njene zgrade svi su izašli na parking, da preparkiraju automobile i vratili se u zgradu, u to vreme njima je voda bila di članaka. Anđelićeva je ocenila da bi u Obrenovcu bio haos da su se četiri sata pre toga čule sirene i da je naložena evgakuacija. “Mislim da bi to bio strašan haos…Evakuacija je bila važna za ljude koji žive u nižim spratovima, u kućama, u naseljima koja su najviše pogođena – Velikom Polju, Belom Polju, Šljivici… Međutim, MAG je njih informisao o tome, ali nisu imali toliko vremena za evakuaciju koliko je rečeno”. Problem je bio, kako je rekla, i u džakovima u Obrenovcu. Mladi ljudi su došli, da pomognu u odbrani, ali bilo je na početku samo 100 džakova.

Proveli smo 48 sati tako izolovani, i srećom stanari moje zgrade nisu bili paničari, pa smo se doboro organizovali da podelimo zalihe vode i hrane”, priča nam.

“U 5h ujutru, 5.30, voda je do članka, i onda je počela samo da raste… Čujete samo huk vode, koja ne staje…U neverici ste, prizemlje je poplavljeno, mi smo svi stajali na stepenicama i pratili vodu, komšije iz prizemlja su prešle na više spratove…”

“Bili smo bez struje, bez vode, mobilni telefoni nisu funkcionisali, teško se uspostavljala veza sa bilo kim… Dakle, to je petak ujutro, slušate vesti na radiju da stiže pomoć, ali vi ne vidite ni jedan čamac… Ali strašno je kad shvatite da je došla noć, a da vama niko nije prišao, ni da vam donese vodu… Javi se osećaj da nema nikoga, a u pozadini čujete samo huk vode koja ne staje…”  Ona je rekla da je pomoć stigla u subotu ujutro, oko 10 sati… “Doneli su nam vodu i hranu, vodu i hleb, preko terase i prozora daju nam paket, pa mi dajemo drugim zgradama…Rekli su nam: ne brinite, ostanite tu, tu ste najstabilniji… To i jeste bilo tako, jer su to dobre zgrade iz sedamdesetih… Onda su, nakon toga, u naselje počeli da dolaze čamci…”

Kompletan tekst čitajte na sajtu www.B92.net (kliknite ovde).