Miodrag Đelmaš vas savetuje kako da održavate auto

Sa kupovinom vozila pravi troškovi tek počinju: po pravilu, prateći troškovi za održavanje automobila na drumu u narednim se godinama umnožavaju. S obzirom na to da se mogu osloniti na garanciju i na prosečan životni vek motora 250.000 kilometara, kupci novih vozila nalaze se u mnogo boljoj poziciji. Neredovno servisiranje automobila predstavlja još jedan dodatni trošak, a “izbegavanje” originalnih rezervnih delova i ovlašćenih servisa nije samo skupa, već i neozbiljna strategija.
Tekst i foto: Aleksandar Todorović, urednik Najboljiauto.com i Testoviautomobila.Net

danas
Ipak, ukoliko se budete pridržavali saveta višestrukog šampiona trkačkih pisti Miodraga Đelmaša, vaš automobil mogao bi da doživi i “duboku starost”.
Jedan od najtrofejnijih automobilista na našim prostorima Miodrag Đelmaš ukazuje čitaocima portala Danas na stvari na koje treba obratiti pažnju kako bi vaš automobil služio što više i bolje.

Sa kupovinom vozila pravi troškovi tek počinju: po pravilu, prateći troškovi za održavanje automobila na drumu u narednim se godinama umnožavaju. S obzirom na to da se mogu osloniti na garanciju i na prosečan životni vek motora 250.000 kilometara, kupci novih vozila nalaze se u mnogo boljoj poziciji. Neredovno servisiranje automobila predstavlja još jedan dodatni trošak, a “izbegavanje” originalnih rezervnih delova i ovlašćenih servisa nije samo skupa, već i neozbiljna strategija. Ipak, ukoliko se budete pridržavali saveta višestrukog šampiona trkačkih pisti Miodraga Đelmaša, vaš automobil mogao bi da doživi i “duboku starost”.

PROČITAJTE I TESTOVE AUTOMOBILA:

TESTIRALI SMO: 1.000 km Renault Mégane IV 1.2 TCe

TESTIRALI SMO: Kia Sorento 2.2 CRDi AWD

TESTIRALI SMO: Volvo XC90 D5 AWD

najbolji-_auto_logo_670-1

A.Todorović: Najbolji automobil je nov automobil, ali mnogi kupci ne znaju da treba ispoštovati i period razrade agregata koji je, doduše, kod modernih motora znatno skraćen. Šta im vi savetujete?

Miodrag Đelmaš: Savremeni agregati u proseku nemaju dug period razrade motora i pravo je pitanje da li je on danas uopšte potreban. Tehnologija proizvodnje motora danas omogućava izuzetno mala odstupanja, zbog čega uglavnom nije potrebno dodatno vreme da bi došlo do eventualnog “glačanja” radnih delova agregata. Takođe, tehnologija izrade motornih ulja je znatno napredovala: danas centralna upravljačka jedinica, odnosno kompjuter, veoma precizno reguliše rad motora, te je potrebno održavati obrtaje radilice u srednjem opsegu samo nekoliko minuta po startovanju agregata kako bi se postigla optimalna radna temperatura. U izuzetno hladnim, zimskim danima, svakako je potrebno malo više vremena. Pored toga, motorna ulja za prvo punjenje po pravilu su izuzetno kvalitetna – fabrike o tome vode posebnu brigu, pošto od efikasnog podmazivanja zavisi i koliko će motor izdržati pre generalnog remonta.

A.Todorović: Hladan start mnogima predstavlja nedovoljno poznat pojam. Da li biste našim čitaocima što jednostavnije objasnili kako da ravnomerno opterećuju motor?

Miodrag Đelmaš: Hladnog starta već smo se dotakli u prethodnom pitanju. Kod starijih motora sa ručnim sauhom, nužno je povući sauh pre startovanja agregata kako biste zatvorili leptir i time sprečili da hladan vazduh otežava paljenje. Kod modernih motora sa multi-point ubrizgavanjem, o svemu tome brine “automatski sauh” i vozaču samo preostaje da umereno opterećuje motor u kraćem vremenskom intervalu. Pri pokretanju motora, proces habanja međusobno pokretnih delova uvek je prisutan i vozač na ovo ni na koji način ne može da utiče.

Mnogi greše kada pojam hladnog starta vezuju za zimske temperature dok je on, zapravo, prisutan pri svakom startovanju agregata. Potrebno je određeno vreme da sve komponente postignu radnu temperaturu. Klipovi, cilindri, te usisni i izduvni ventili zagrevaju se različitom brzinom. Cilindri sporije postižu radnu temperaturu, zbog čega su najviše osetljivi na kvalitet ulja. Od viskoznosti ulja zavisi koliko će se brzo uljni film u potpunosti rasporediti u agregatu, jer ulje ne može da dospe do svih delova motora odmah po startovanju motora. Zbog toga kod benzinskih, a posebno dizel agregata, treba biti umeren sa papučicom gasa dok motor ne postigne radnu temperaturu. Ukoliko agregat naterujete u visoke obrtaje odmah po startovanju, dolazi do mikro oštećenja na klipnim prstenovima i na zidovima cilindara. Dakle, “srce” automobila zahteva samo malo strpljenja za dugi životni vek. Naravno, od konstrukcije agregata zavisi i koliko je tačno vremena potrebno za postizanje radne temperature, koje se znatno razlikuju od proizvođača do proizvođača.

Kompletan tekst pročitajte u rubrici AUTO na portalu DANAS.RS (kliknite OVDE)

Ostavite komentar