Pitanje: Poštovanje g.Todoroviću. Planiram kupovinu 2000 Volva C70 – kabrio. Interesuje me samo kabrio varijanta. Taj model je nazalost jedini kabrio koji me se dopada. Moja zelja je Chrysler Stratus ali ga nazalost ne mogu uvesti. Od novih kabrio mi se malo sta svidja. Zanima me Vase misljenje o tom modelu uopste, kao i ovom konkretnom koji hocu da kupim. Odnos cena-kvalitet kao i na sta obratiti paznju. Koje su mane a koje prednosti tog auta, kao i eventalna iskustva. Brat mi zivi u Nemackoj tako da bi ga on pregledao, kupio i dovezao do Srbije. Hvala unapred.

Odgovara Aleksandar Todorovic: Poštovani gospodine Kaluđeroviću, Volvo C70 je mnogo bolji, kvalitetniji, bezbedniji automobil od Chryslera Stratus, koji nikako ne može da parira ovom švedskom automobilu. Očigledno je da vi kupujete automobil zbog dobrog dizajna, odnosno birate auto po izgledu. U ovom slučaju, to ne bi trebalo previše da vas košta, mada svakako ni jedan kabriolet nije jeftin, jer Volvo C70 nema imidž Mercedesa ili BMW-a, pa su očuvani polovni primerci pristupačniji, odnosno imaju nižu cenu.

Najvažnije je da maksimalno požurite sa kupovinom, jer postoje jasne indicije, i najave, da će od 1.septembra biti zabranjen Euro 3 automobila u Srbiju. To znači da nećete moći da uvezete, i registrujete Volvo C70. Niste mi naveli za koliko novca želite da kupite taj kabriolet, kako bih mogao da vas preciznije posavetujem, da li za taj novac možete ili ne, kupiti dobar, očuvan primerak. Jer Volvo C70 sa mnogo kilometara iza sebe nema kvalitet Honde ili Toyote, a ima u proseku dva puta skuplje delove. Imajte na umu da je C70 realtivno redak automobil na našim prostorima, tako da ćete imati problema sa nekim rezervnim delovima. Ovo što je potrošni, kaiševi, španeri, filteri, pločice, diskovi to ćete sigurno moći da kupite kod nas. Uostalom postoji i ovlašćeni Volvo servis na Novom Beogradu, koji jeste za preporuku, ali on nije jeftin, posebno ako se odlučite za opciju ugradnje originalnih rezervnih delova.

Niste mi naveli i koju verziju želite. Niste naveli na koji ste motor mislili? Ako želite model iz 2000. Godine, imate na raspolaganju benzince, od 2.4 litra (2435 ccm), od 170, ali i turbo benzinac radne zapremine 2311 ccm (sa ozankom T5) od 240 KS i maksimalnim obrtnim momentom od 330 Nm. Prosečna potrošnja turbo benzinca je oko 13,5 litara (fabrika deklariše 11,3 l, ali to je za nov motor, i pri idealnim uslovima vožnje kada se strogo pridržavate ograničenja brzine). Postoji i turbo benzinac 2.4 T sa 193 KS i 270 Nm, on troši 13 litara. Najštedljiviji i najpouzdaniji je osnovni benzinac 2.4 koji troši u proseku 11 litara. U uslovima gradske vožnje troši oko 13 litara, a turbo benzinci oko 15 litara. Ne bih vam preporučio ugradnju plina u turbo benzince, mada zaista navodno ima vlasnika, koji su zadovoljni sa konverzijom na plin. Imajte na umu i da je registracija za ovaj model preko 70 000 dinara.

Kvalitet Volvoa C70 je dobar, ali i ovaj model ima mane. Loša preglednost nije veliki minus, jer ovaj automobil kupuju oni koji umeju da voze, ali C70 jeste nepregledan, i zaista ima veliki prečnik okretanja. Neki detalji u enterijeru nisu na nivou ovog brenda, a ni finalna obrada nije uvek bila uzorna, naravno upoređujem ovaj automobil sa Mercedesom.

Najveća mana su benzinci, koji troše puno u gradu, koji su skupi za održavanje, i registraciju. Upravljivost je ostala ista, kao kod velikih limuzina (čitaj Volvo S80), odnosno servo upravljač nije dovoljno direktan, ni precizan. Volvo C70 nije sportski automobil, iako ima dovoljno snažne, moćne motore. C70 je pre svega jedan udoban kabriolet sa pristojno velikim prtljažnikom.

Tipični problemi su sa glavom motora, dihtung prvi popusti. Vibracije prednje osovine su jako česte. Na našim putevima je to dodatno izraženo. Nije mnogo skupo popravljati trap, ali to mnogo iritira, a nekad treba sačekati i delove, jer ih nema uvek (mislim na originalne delove, ili polovne originale). Automatski menjači stvaraju probleme, nisu dovoljno pouzdani, a popravke su papreno skupe. Ako je ikako moguće zaobiđite Volvo C70 sa automatskom transmisijom. Kočnice se jako brzo troše, ali C70 nije jedini model sa tim problemom. Hladnjak lako procuri, a kvarovi klima uređaja su jako česti na ovom modelu.

Bilo bi dobro da kupite model iz 2003. Godine, jer je krajem 2002.godine prerađeno ogibljenje. Turbo dizel se pojavio 2004.godine, kada je urađen i drugi fejslifting.

Jeftinija alternativa je SAAB 9-3. Volvo C70 jeste udobniji, kvalitetniji, ali je i dosta skuplji u svakom pogledu. SAAB koristi FIAT-ove 1.9 Multijet motore, i ima Opelov trap, tako da je mnogo jeftiniji za održavanje. Volvo je ubedljivo najpoznatiji švedski brend. Švedski čelik i kod ovog Volvoa čini okosnicu filozofije proizvodnje bezbednih automobila. Inženjeri Volvoa ne žele da se igraju sa standardima EuroNCAP kreš testa, već nude putnicima viši nivo bezbednosti od standardizovanog.

Kako je izuzetno mali broj njihovih putnika završilo u mrtvačnici, bolja reklama za bezbednost nije im ni potrebna. Bezbednost je ono što je inženjerima Volvoa na prvom mestu već decenijama. Model C70 je ne samo bezbedan već i komforan, prefinjen i čvrst poput tvrđave, sa ergonomski projektovanim sedištima koja vas neće zamoriti i kada ceo dan provedete u ovom.
Tenk sa stilom: dizajn Volvoa C70 i posle 17 godina izgleda moderno. Čini se da ova silueta sporo zastareva. NHTSA kreš test je dodelio 5 zvezdica ovom modelu za zaštitu putnika u bočnom sudaru i 5 zvezdica za otpornost karoserije prilikom prevrtanja.

Redni petocilindraš – benzinski agregat od 2,4 litra odlično obavlja posao. Ubedljivi motor ne može da se pohvali niskom prosečnom potrošnjom, u gradu popije preko 13 litara na 100 km.

Volvo C70 ima veoma dobre, kočnice koje su uvek efikasne i otporne na pregrevanje. Elektronika je tako dobro podešena da, na kočenju po mokrom i zaleđenom kolovozu, C70 postiže kraće zaustavne puteve od cele konkurencije! Dakle, kod “šveđana” nema ništa novo – i dalje su nedostižni za konkurenciju kada je u pitanju bezbednost putnika. Ovaj automobil je kao stvoren za autoput i ugodnu, brzu vožnju. Brzinu od oko 200 km/h održava bez ikakvih problema, ogibljenje odlično upija neravnine i pruža točkovima siguran kontakt sa podlogom. Na brzinama većim od 200 km/h poželite zadnji pogon koji imaju Mercedes i, naravno, BMW-ova serija 3, jer je primetna osetljivost na bočni vetar i turbulencija od šlepera.

Servo upravljač ne pruža sportski osećaj – nije dovoljno direktan, već nudi neki kompromis između nemačkih i francuskih limuzina. U tome nema ništa loše, zapravo bih rekao da su inženjeri Volvoa pronašli “zlatnu” sredinu, jer retki su oni koji uživaju na brzinama većim od 200 km/h, a da pritom žele dinamičniji automobil od Citroena C6 ili Peugeota 607. Namerno sam naveo francuske limuzine iz višeg segmenta, jer Volvo C70 – iako nešto manjih dimenzija – mnogo toga obavlja bolje od “francuza”.

Volvo C70 jeste kabriolet, ali nudi limuzinsku udobnost. Zbog svega toga, Volvo C70 se relativno uspešno prodavao na američkom tržištu, koje već nekoliko decenija veoma ceni švedske automobile. Aerodinamika je takođe odlična, pa uz vrhunsku zvučnu izolaciju možete razgovarati i pri brzinama koje su “van svake pameti”.

Neki automobili prosto nisu stvoreni za grad, osim ako nemate ličnog šofera, jer je veliki prečnik okretanja od 13,0 metara priličan problem. Širina karoserije od 180 cm vas takođe udaljava od potencijalnog mesta za parkiranje, ukoliko imate nameru da i izađete iz automobila nakon što se parkirate.

Najveća prednost Volvoa C70 u odnosu na Audi A4 kabrio slične cene sa 1.8 motorom jeste cilindar “viška” – 2,4 litarski petocilindrični turbo benzinac je vrlo lako zameniti sa V6 benzincem jer veoma ravnomerno razvija snagu i pritom zvuči, tačnije “urla” prilično ubedljivo. Maksimalna snaga motora od 240 KS itekako se oseti, ali snažan motor nikako ne znači da je C70 sportski automobil. Veliki obrtni moment od 330 Nm je raspoloživ pri samo 2.400 o./min., pa su međuubrzanja prijatno kratka.
Iako je međuosovinsko rastajanje raskošnih 266 cm, mesta ima dovoljno samo na prednjim sedištima, dok na zadnjoj klupi krupniji putnici neće imati previše mesta za kolena i glave. Prtljažnik od samo 424 litara takođe razočarava i jedan je od najmanjih u premijum D segmentu kupea.

Audi A4 kabrio ima bolje motore, 2.6 i 2.8 V6, ali ono koštaju više, i troše puno kao ovaj Volvo C70. Najbrži Volvo C70 T5 pojuri 250 km/h i stiže za 6,9 sekundi do 100 km/h. Audi kabrio (A4) to ne može, maksimalna brzina verzije 2.8 sa 174 KS je 218 km/h, a ubrzanje do 100 km/h 9,8 sekundi.

Moj vam je savet da kupite Audi A4 kabriolet iz 2005.godine sa 3.0 V6 motorom od 220 KS i 300 Nm, koji pruža maksimalnu brzinu od 248 km/h. On troši oko 12 litara i ovaj motor prelazi 800 000 km bez većih problema.

OVO JE SKRAĆENA VERZIJA ODGOVORA. KOMPLETAN ODGOVOR JE POSLAT G.KALUĐERVIĆU NA SAJT.